Zablude o psima – Kinologija Latinovic

Kinologija kao mlada naučna disciplina u svetu, a pogotovo kod nas je još uvek nedovoljno istražena.Zbog nedostatka znanja postoje mnoge zablude o psima. Zbog nedostatka znanja postoje mnoge zablude o psima. Zablude o psima u mnogome narušavaju odnose pasa i ljudi. Da bi ovaj odnos podigli na najbolji nivo, KOL-KI nudi široku lepezu ponuda uslužnih delatnosti na polju Kinologije

Inteligencija je rezultat razvoja mozga, govora i jezičkih mogućnosti, razuma, samosvesti svog nastanka i preobražaja u humano biće svojstveno isključivo čoveku. Kvalitetniji psi koji bolje izvršavaju zadatke od drugih pasa ne čine to inteligencijom, pošto je nemaju, već poseduju bolja i kvalitetnija čula koja uspešno deluju na draži spoljašnje sredine i omogućuju im bolje prilagođavanje i kvalitetniji život.

Evolucija je spor proces prilagođavanja živih bića na uslove spoljne sredine. Kod svih živih bića, taj usporeni proces neprekidno traje. Jedino čovekov mozak dobija sposobnost brze evolucije. Razvojem brze evolucije mozga dobijamo čoveka kao svesno, razumno i humano biće. Te osobine razvijaju svest o okolini i samom sebi, moć govora, što razvija i jezičke sposobnosti. Sve ostale životinje kao i pas, nisu prošle taj evolutivni proces i nisu mogle da izgrade govorne i jezičke sposobnosti, te su ostale na nivou nagona, instinkta i refleksa. S obzirom na ovaj evolutivni put, pas nema razum i mogućnosti razumevanja govora. Pas komunicira isključivo putem glasovnih mogućnosti i pokreta tela.

Primer glasovnih mogućnosti u odnosu na govorne mogućnosti je jako različit. Kod psa je AV, kod krave je MU, kod ovce BE, kod koze ME. Sve ostale glasovne mogućnosti se svode na dva slova, za razliku kod čoveka, čiji jezik ima u proseku oko 30 glasovnih mogućnosti, tj. slova. Kombinacijom slova dobijamo reči koje u komunikaciji daju određeni pojam. Kombinacijom reči, tj. pojmova, razvijamo jezičke mogućnosti, a kroz njih govor, razum i svest.

Životinje u nedostatku slova, nemaju mogućnost sastavljanja reči, pa samim tim u komunikaciji koriste samo svoje glasovne mogućnosti koje obogaćuju ponavljanjem, dužinom trajanja, tonalitetom, bojom glasa i dužinom pauze između oglašavanja. Oskudnost u komunikaciji glasom, životinje, pa i pas, 90% komunikacije ostvaruju pokretima tela ili delovima tela. Pas nije razvio mogućnost da razume govor i jezičke mogućnsti čoveka. On reaguje na reč-naredbu čoveka samo na naglašeni samoglasnik i veže ga za ljudsko ponašanje, te tako reaguje na naredbu.

Suživot čoveka i psa datira iz srednjeg kamenog doba (12000-6000 g.p.n.e). Čovek u svom evolutivnom razvoju stiče sposobnosti i znanja da pripitomljava divlje životinje. To se dešava u mlađem kamenom dobu od 6000 do 2000 g.p.n.e. i tada je pripitomio sve danas poznate domaće životinje. Dakle, suživot čoveka i psa je do momenta pripitomljavanja divljih životinja u mlađem kamenom dobu već uveliko trajao. Ovo nam ukazuje da pas nije pripitomljen, jer do 6000 g.p.n.e. čovek nije imao znanja i veštine pripitomljavanja. Dolazi do simbioza čoveka i psa na bazi sličnosti zbog čega su pas i čovek dobrovoljno prišli jedan drugom za razliku od svih živih bića gde su simbioze na bazi različitosti. Suživot čoveka i psa na bazi obostrane dobrovoljnosti traje do današnjih dana.